Saradanja između projekta "flanerie labor" iz Štutgarta, Srpske akademske mreže u Štutgartu i Goethe-Gerile iz Beograda započeta prošle godine u okviru projekta
"zaobilaznice & ne-mesta. istraživačke šetnje" kada je u Štutgartu boravio član Goethe-Gerile, mladi pisac Simon Marić, uspešno se nastavlja i ove godine.
Ovog puta u Štutgartu je boravio mladi ilustrator i član Goethe-Gerile Vanja Vikalo, koji će tokom predstojećeg vikenda prikazati rezultate svog petonedeljnog boravka u Štutgartu na završnim manifestacijama tima koji se bavio temom "Jezik, pismo i grad". O čemu se tačno ovoga puta radi možete pročitati u najavi koju u potpunosti preuzimamo sa sajta
"flanerie labor für gedanken & gänge", a uskoro ćete moći da vidite i više fotografija iz Štutgarta.
JEZIK, PISMO I GRAD
KEEP STROLLING
Da li si još uvek u žurbi ili si već počeo da flanerišeš*? Ilustrator iz Beograda i član Goethe-Gerile Vanja Vikalo uvodi vas zajedno sa grafičkim dizajnerom iz Štutgarta, Danijelom Ungerom, u umetnost „čitanja grada“. Oni predstavljaju alternativni vodič kroz Štutgart, koji odmah možete isprobati u šetnji gradom. U tu svrhu molimo vas da ponesete svoje foto-aparate, mobilne telefone sa kamerom i skicen-blokove!
KADA & GDE
Subota, 15. juni 2013. │ 15 i 16:30 časova
Mesto sastanka: Schlossgarten ispred kluba Universum, Charlottenstraße 1, Stuttgart-Mitte
Učešće je besplatno
AKCIJA! LIVE – ILLUSTRATION
Vanja Vikalo svoj boravak u Štutgartu završava mobilnom „Live-Session“. On će Charlottenplatz u Štutgartu pretvoriti u skicen-blok urbane ilustracije.
KADA & GDE
Petak, 14. juni 2013. / 14:30 do 16:30 časova
Oko Charlottenplatz-a – Pratite trag pokretnog platna!
Ovaj projekat je nastao iz zajedničkog bavljenja temom Jezik, pismo i grad:
Tim
JEZIK, PISMO I GRAD
Vanja Vikalo – Ilustrator / član
Goethe- Gerile, grupe mladih koji svoje ideje realizuju u okviru
Goethe-Instituta u Beogradu
What´s the meaning of flaneuring for you?
For me, flaneuring is to be surrounded by people, yet beeing alone.
Walking around and randomly changing routes.
Do you use ideas of flaneuring in your work?
Walking around without purpose lets my mind free. You simply absorb things surrounding you! When I´m in that mood, my mind generate ideas much easier than in my native workspace and workflow.
Daniel Unger – grafički dizajner, Štutgart
Šta je po tvom mišljenju “flaniranje”?
Radoznalo lutanje kroz nepoznato, bez cilja i sa otvorenim ishodom.
Da li ideju flaniranja koristiš u svome radu?
Flaniranje koristim u slobodnim projektima i na putovanjima. Kod komercijalnih zadataka za tako nešto nema dovoljno vremena, iako bi bilo veoma podsticajno tokom razvijanja kontekstualnih koncepata dizajna.
KAKO GLASI ŠTUTGARDSKI TEKST?
Brogradski ilustrator i član Goethe-Gerile Vanja Vikalo krenuo je zajedno sa grafičkim dizajenerom iz Štutgarta, Danijelom Ungerom, u istraživački pophod po Štutgartu kako bi istražio signalizaciju tipičnu za taj grad. Bilo da se radi o reklamnim tablama i bilbordima, plakatima na oglasnim stubovima, grafitima na zidovima, zidovima kuća ili podzemnim prolazima metroa, pisanim obaveštenjima u unutrašnjosti i spoljašnjosti pojedinih radnji, saobraćajnim znakovima, informativnim ili natpisima koji olakšavaju orijentaciju u gradu, ili pak naslovima na štandovima za štampu – svi oni ne samo da predstavljaju svedočanstvo jezika kojim govori ovaj grad i teksta koji on svakodnevno ispisuje, već upisuju i istoriju različitih gradksih prostora.
Veza između flanerije i čitanja tematizirana je od samog postanka flanerije. Franc Hesel (Franz Hessel), pisac i flaner, koji je početkom veka šetao ulicama Berlina i Pariza, flaniranje opisuje kao neku vrstu iščitavanja grada: Flaner postaje onaj koji grad čita poput knjige-slikovnice. Vođeni spontanim instiktima Vanja Vikalo i Daniel Unger prošli su kroz grad kao flaneri našega vremena i pritom po ulicama prikupili materijal koji se sastoji od reči.
--------
*
Šta je to zapravo flanerija ili flanerisanje?
Ko ili šta je flaner, i čime se on bavi?
Rečnik Matice Srpske daje sledeće odrednice:
flaner, -era m fr. onaj koji luta bez
cilja, skitnica, danguba, besposličar.
flanerija ž fr. hodanje bez cilja, lu-
tanje, besposličenje.
Ove dve imenice, dakle, vode poreklo od francuske reči flâneur, odnosno flânerie. Kao što se vidi iz datih definicija, ovi pojmovi imaju negativnu konotaciju. Flaner je prema ovim definicijama osoba koji gubi vreme besciljno šetajući kojekuda, a flanerija (ili flanerisanje) je sam čin tog lutanja. Ovi kod nas skoro potpuno zaboravljeni termini zadržali su takvo objašnjenje, a slično nalazimo i u drugim jezicima (u engleskom jeziku, na primer, prevod takođe nosi negativno značenje: flânerie – strolling, sauntering, što je opet šetanje bez cilja, tumaranje). Naravno, ovo je bilo primarno značenje i u francuskom jeziku. Ono se, međutim, drastično menja u drugoj polovini devetnaestog veka u Parizu, gradu u kojem su mnogi umetnici tražili i našli svoju inspiraciju. Tako je flanerija, jedan u suštini negativan termin, postala sušta suprotnost svojoj definiciji. Od besposličenja i besclijnog lutanja ulicama grada, preobrazila se u jedan vid umetnosti. Pisci poput Bodlera, Balzaka, i kasnije, u dvadesetom veku, Valtera Benjamina, kao i drugi umetnici, bili su zaslužni za redefinisanje ovog termina, ali ne samo oni, već je i sve brži razvoj gradova nakon industrijske revolucije uslovio da on dobije novo značenje.
(Objašnjenje: Simon Marić)
.
Einen Gruß [...]