Goethe-Guerillas (Entries tagged as zabava)

Farbanje Otvorene biblioteke

nospam@example.com (Katarina Simić) — Sun, 21 Apr 2013 22:08:42 +0200

Gerilci u akciji

Poput trešnjinog cveta, naša Otvorena biblioteka preko noći je ugledala svetlost dana u belom, osveženom ruhu. Za to se, doduše, nije pobrinula majka priroda, već belom farbom umrljane ruke gerilaca.
Odluku Goethe-Gerile da obnovi Otvorenu biblioteku neumoljivo je kočilo zaista prevrtljivo vreme, koje je obeležilo sam početak proleća. Ipak, to isto vreme je popustilo i dopustilo gerilcima da konačno sprovedu svoju nameru u delo.

Continue reading "Farbanje Otvorene biblioteke"

Im Schatten (Deutsche Filmwoche 04/11)

nospam@example.com (Stefan Malešević) — Fri, 09 Nov 2012 16:55:46 +0100

U senci, Tomasa Arslana, predstavlja odličan žanrovski film, i još bolji primer zašto pri ocenjivanju takve filmove hendikepiram.
Continue reading "Im Schatten (Deutsche Filmwoche 04/11)"

Almanya - Willkommen in Deutschland (Deutsche Filmwoche 03/11)

nospam@example.com (Stefan Malešević) — Thu, 01 Nov 2012 11:08:01 +0100

'Almanya' je pristojan, topao, zabavan film. Izađete iz bioskopa zadovoljni, ne žaleći utrošeno vreme i novac, ali ako tri nedelje kasnije treba da napišete komentar/kritiku, sedite i blenete u prazan papir ne znajući čime da ga popunite. Mislim, ne sedite vi, ja sedim (:

Continue reading "Almanya - Willkommen in Deutschland (Deutsche Filmwoche 03/11)"

Fenster zum Sommer (Deutsche Filmwoche 02/11)

nospam@example.com (Stefan Malešević) — Mon, 29 Oct 2012 12:57:37 +0100

Zastupam tu teoriju da kada počne film u prvih pet minuta možete zaključiti kakav će biti. Svakako da ima iznenađenja i obrta, ali u principu vam režiser na samom početku otkrije šta ima da ponudi i šta možete od filma očekivati.
Ako ne uvek po pitanju stila i tematike, onda barem po pitanju kvaliteta. Probajte. Ukoliko na osnovu prvih pet minuta zaključite da vam je film bezveze, mislićete tako i na kraju. Sad kad sam izneo svoje pravilo, mogu odmah da kažem da je ovaj film izuzetak koji ga potvrđuje.

Continue reading "Fenster zum Sommer (Deutsche Filmwoche 02/11)"

nospam@example.com (Miljana Kostić) — Mon, 23 Apr 2012 22:08:07 +0200

Šeruj knjige!

Gerilci se raduju što će svoje ideje, projekat Otvorene biblioteke i knjige podeliti sa učesnicima Share konferencije.
U sklopu konferencije će biti sprovedena i akcija sakupljanja knjiga pod nazivom „Šeruj knjige“ a gerilci se nadaju da će donacijama doprineti i nove kutije u stilu Otvorene biblioteke.

Stimulans za novo
Hipoteze za budućnost
Angažman za okolinu
Reakcija i Akcija
Energija za poduhvate
Konferencija

Dom omladine 26. -28. April 2012
Continue reading "Share "

Der Tischstamm / Pleme stola

nospam@example.com (Miljana Kostić) — Sat, 07 Apr 2012 22:30:41 +0200

Stellen Sie sich mal vor, Sie stehen auf (Es sei denn, Sie haben verschlafen.) und wissen, dass heute ein entscheidender Tag in ihrem Leben ist, der D-Day in ihrer persönlichen Normandie. Wäre Geschichte dann noch Geschichte?

Continue reading "Der Tischstamm / Pleme stola"

Vlasništvo nad vremenom

nospam@example.com (GerilaMama) — Fri, 25 Nov 2011 22:52:04 +0100

Odavno još imam teoriju da je planeta naseljena dvema grupama ljudi: onima koji bleje i onima koji se razbijaju od posla. Ta podela je zasnovana na objektivnom stanju i ne zavisi od ličnog stava blejača ili radoholika. Ne smatram blejače nižom kategorijom. Naprotiv, verujem da se život sasvim lepo može ispuniti opuštenim obavaljenjem samo onoga što se silom prilika mora uraditi. Ko zna kakve sve blagodeti proizlaze iz praznine. Da im je dosadno, blejači bi sigurno smislili način da se zabave. Još je From opominjao ljude da primete kako skoro nikad nemaju trenutaka u danu kada ne rade baš ništa, a svima bi to bilo korisno. Ono što se pitam jeste da li su oni koji rade bez prestanka sigurni da sasvim dobro vladaju svojim vremenom.

praznina

Continue reading "Vlasništvo nad vremenom"

Welt am Draht

nospam@example.com (Stefan Malešević) — Thu, 13 Oct 2011 11:35:08 +0200

Pišem ove redove, a ruka mi drhti. Pišem, dakle, a ne kucam, jer sam u selu, fizički se umaram a od kompjutera odmaram. Međutim, ruka mi ne drhti jer se odvikla od držanja olovke, već od besa što sam po ko zna koji put primoran da slušam reprizu Porodičnog Blaga. (Jeste li razmišljali o tome kako oči mogu da se zatvore ili skrenu za razliku od ušiju?)
Zahvaljujući mom dedi, gospondirektoru Tijaniću i njegovim mudrim trošenjem novca od RTV pretplate na ''repriziranje serija rekordne gledanosti''.
No dosta digresije, nadam se da je ovo prvi i poslednji put da se Fazbinder i Porodično Blago pominju na istom mestu, a vi mi oprostite ako analiza ne bude baš, ovaj, kako bih rekao...

Ono što otežava analizu, pored iritantnog glasa Vesne Trivalić, je trajanje filma, kao i činjenica da sam ga gledao u paketu sa Agirom (sastavljači programa su bezobzirno postavili najduži film za poslednji tog dana : )
Ipak, suprotno očekivanju, film nije nimalo dosadan, čak pred kraj postaje preterano nabijen akcijom, ali doći ćemo i do toga...

Svet na žici je još jedan u nizu naučnofantastičnih filmova koji se bavi bliskom budućnošću u kojoj čovek stvara artificijelnu inteligenciju koja potom preti da ugrozi njegovu realnost.
Verovatno sam subjektivan ali rekao bih da je ovo, takođe, još jedan u nizu filmova koji ovu temu obrađuju vrlo uspešno.
Međutim, važno je uzeti u obzir godine kada je ovaj film pravljen, mnogo pre nego što su iste teme obradili blokbasteri poput Matriksa.
Nisam slučajno odabrao baš Matriks, jer postoji više momenata koji teško da su slučajne sličnosti, kao na primer uspostavljanje veze sa stvarnim svetom putem telefona.
Godine filma su očite i u scenografiji, tj. prikazu ''futurističkih tehnologija''. Za svoje vreme verovatno zapanjujuće, danas deluju retrofuturistički i izlizano. Reklo bi se da godište filma to potpuno opravdava, ali kao kontra-argument bih uvek potegao primer Odiseje, koja i danas tera na otvaranje vilice u neverici, ne samo zbog filozofske pozadine, već upravo zbog efekata i vizuelnih rešenja.
Ipak, ne može se poreći da je posao dobro odrađen i na polju scenografije, fotografije kao i na polju glume.
Filmom preovladavaju hladni tonovi, bezizražajna lica, odmereni pokreti kamere, kao i ''veštačka'' elektronska muzika koja često prelazi u čist ''noise''.

Sve vreme imate utisak otuđenosti, patvorenosti i umrtvljenosti da bi se na kraju, očekivano, ispostavilo da je i ''naš'' svet lažni i da postoji još jedan, ''iznad'' njega.
Već pri sredini, a na samom kraju definitivno, gledaocima u glavu dolaze pitanja o autentičnosti naše stvarnosti, odnosu Boga i njegovih kreacija itd. (A kome ta pitanja nisu padala na pamet pre gledanja ovog filma trebalo bi da se drži Porodičnog Blaga i ostatka repertoara programa Repriziramo Tri Serije).
Stoga, nevezano za film, želim ovde da predočim svoje zaključke na tu temu. Moj stav je da ako možemo biti zadovoljni svojim životom (šta god to značilo) u lažnom svetu, ako taj lažni svet potpuno i verno zamenjuje neki ''pravi'', i najbitnije, ako nemamo načina da dokažemo postojanje neke druge stvarnosti (a kako stvari za sada stoje nemamo) nema ni potrebe da lomimo glavu oko toga. Jezikom Matriksa rečeno - zgutao bih tu plavu pilulu, bez blama.
Glavna razlika između Matriksa i ovog filma je to što Matriks zarobljava stvarne ljude u veštački svet da bi ih eksploatisao dok su ovde veštački ljudi zapravo virtuelni koliko i njihov svet, stvoreni da bi stvarni ljudi iz tog opitnog modela izvukli zaključke o svojoj budućnosti.
Jedini način za virtuelnu dušu da se oslobodi okova lažnog sveta je da uzme telo jednog od pravih ljudi koji povremeno posećuju njihov svet. Pošto pravi čovek time prestaje da postoji u stvarnosti, ovaj čin je analogan ubistvu, što ga čini moralno pogrešnim, za razliku od Matriksa gde buđenje iz kome predstavlja samo povraćaj ''života kakav nam pripada''.
Dakle, ako bi se ispostavilo da sam samo skup nula i jedinica u nekoj igrici, trudio bih se da je igram što bolje, a ne da nadjem način da ''iskočim'' u stvarnost, kao što to čini glavni lik, svaka mu se dala.

Veliki šmeker uspeva da, boreći se protiv vetrenjača, ne samo pobedi i probije na drugu stranu, već i da usput fura mokasine, zvoncare, vozi Poršea (sa sve registracijom FA ST 277), polugo izbegne eksploziju, obrne par dobrih riba i izvede najepskije zakopčavanje šlica u istoriji kinematografije.
Sve to, uz neizbežne asocijacije na agenta 007, posebno kako se bližimo kraju, udaljava ovaj film od mračne distopijske filozofije suptilno i odmereno prikazane na platnu i baca ga u domen akcionog trilera. Pred kraj filma možete potpuno zaboraviti ko i zašto juri glavnog lika i uživati dok polugoli Klaus Levič, gradjen ko Putin, iskače preko trema sa puškom u ruci, dok kuća iza njega eksplodira u komadiće. Akcione scene su odlično urađene i Fazbinder u više navrata pokazuje da evropska kinematografija može dostići produkcijski nivo Holivuda, samo ja za tim ne vidim potrebu.
Ako budem želeo da gledam ljude koji iskaču iz zgrada u plamenu, pustiću Die Hard. Ovako cela priča gubi smisao, a film pada u mojim očima. Sa druge strane, verujem da pada i u očima ljubitelja hardkor akcije i rokačine bez prestanka, jer ako ga je neko zbog toga gledao mora da se opasno smorio za vreme prve polovine i zbog činjenice da film obiluje seksualnim nabojem a ne prikazuje nijednu scenu seksa. Nedostatak, odnosno naglo preskakanje scena seksa je i mene čudio i moram priznati da nisam shvatio zašto se na to odlučio.
Posebno kada se uzme u obzir da na ostalim elementima nije štedeo traku i da je nagurao dobrih tri i po sata.

Tako dolazimo i do druge velike falinke, koja bi se, eto, mogla rešiti istim potezom kao i prva - izbacivanjem viška bahatih akcionih scena. Film bi se sveo na koherentnih, intrigantnih i uzbudljivih dva/dva i po sata (što i dalje nije malo). Ovako imamo delo sa krizom identiteta koje pokušava da bude više stvari a ne uspeva ni u jednoj na kraju, zbog čega mu i dajem ocenu 7, iako bih ga preporučio za gledanje pre nego neko drugo ostvarenje koje sam isto ocenio.
Preporučio bih ga i pre nego Inglorious Basterds na koje me je ova nedoslednost podsetila i kod koga je ta šizofrenija još izraženija. Obećao sam da ću jednog dana premontirati taj film u ''normalnu'' kraću verziju, što je tretman koji bi možda godio i Welt am Draht-u.
Ako dođe do toga, obavestiću vas... (:

Welt am Draht/Svet na žici 1973
režija: Rainer Werner Fassbinder
scenario: Rainer Werner Fassbinder, Daniel F. Galouye
IMDB ocena: 8.1/10
moja ocena: 7/10

Biti dobar?

nospam@example.com (GerilaMama) — Wed, 07 Sep 2011 21:52:11 +0200

Da li to samo ja tripujem ili i vi imate utisak da je svet postao nekako naopak? Ako započnem samo od, k’o-fol milosrdnog anđela, a prikrivenog ubice, pa random naređam nekoliko ilustracija i to samo onih koje mi najotužnije sedaju na želudac (katolički sveštenici koji krešu dečake, pravoslavni sveštenici koji krešu dečake, učitelji koji nedolično pipkaju devojčice, ortodoksni muslimani koji sedmogodišnje devojčice pokrivaju čadorima i time direktno saopštavaju da su pedofili), sasvim je jasno da gledamo u obilje pojava suštinski suprotnih od onog što bi se očekivalo da će biti njihov smisao.

Continue reading "Biti dobar?"

Avangardna poezija kolektivnog uma

nospam@example.com (Stefan Malešević) — Tue, 23 Aug 2011 17:58:46 +0200

I

Ne samo deda da mi sedi na glavi
I da je pojede
Jer tako može sve da upropasti
I zabiberi
Ali kopriva će izlečiti bolesne od rđe
Samo uz pomoć CIF-a
Međutim žar nosi zadovoljenje
Koje drugima
Uništava religiozne zahteve
Godinama

II

Ameba kosi dušu mojoj glavi
Čudesno čučeći u praskozorju zatišja
Ovog svemira na Jumpiteru
A stvorenja nepregledne veličine
Poniru brzinom miksera
Mešajući moja očekivanja
Snove i nadanja
Sa strahom teško zaobilazeći
Nemoguće pogone
Vozova istine

22.08.2011

Heroji

nospam@example.com (GerilaMama) — Fri, 24 Dec 2010 20:16:29 +0100

Deda Mraz je nekad bio genijalan! Godinama sam mozgala o tome kako je taj rumeni Bucko Bradić uspevao da se uspentra na visoki sprat novobeogradskog solitera i da u ponoćnom trenutku kad mi je pažnja popustila od pospanosti, ostavi poklone ispod jelke. I to ne neki bezvezni poklon, nego baš onakvu Barbiku kakvu sam želela! Dakle, ne samo da je bio simpatičan i okretan kao Džems Bond, nego je vladao razvijenijom tehnikom prisluškivanja jer je nekako došao do podatka koji sam tiho saopštila samo mami. Bio je tip za divljenje i uzor!
Da bi neko odrastao i sazreo, neohodno je da vidi kako to treba da uradi, potreban je neki model. To svi znamo. Moguće je i ugledanje na nekoliko modela, a od svakog po nešto doprinosi sastavljanju nove, sasvim lične kombinacije. Ipak, odabrati uzor i ugledati se na nekog danas je skoro predmet podsmeha.

Continue reading "Heroji"

TUĐIN

nospam@example.com (GerilaMama) — Wed, 08 Dec 2010 17:09:03 +0100

Gore je dole, tuđin - to sam ja

Verujem da sami biramo svoja ubeđenja, uverenja i sudove. U početku učimo stavove od roditelja, okruženja, roda, nacije, rase i svih ostalih veličina s kojima se identifikujemo. U trenutku kada uvidimo da naučeni stav nije i jedini mogući, jedini ispravan, počinjemo da se emancipujemo od naučenog i da sazrevamo. U tom trenutku otvaramo mogućnost izbora sopstvenih uverenja.
Nemoguće je živeti bez nekih predubeđenja jer bismo svaki put pokušavali da prođemo kroz zid. Ali, u tradiciji nekih američkih naroda postoji uverenje da je zid samo ono što verujemo da vidimo, te da se kroz zid može proći, kad se veruje da može. Oni zato tvrde da u tome i uspevaju. Slično tome, Hinduizam tvrdi da je svet obmana, maja, a i verovanje u sopstvenu ličnost jeste neka vrsta zamajanosti. Ukratko, u mnogim kulturama misli se da je ono što vidimo kao svet zapravo ono što je proizvedeno našim mišljenjem, osećanjem, verovanjem o svetu.
Predrasude su nam potrebne da bismo razumeli ono što nam se dešava. Ali, ja verujem i u obratno – ono što nam se dešava posledica je našeg rasuđivanja, naših uverenja, stavova i predrasuda. Kako god bilo, ono što mislimo veoma je važno za naše bitisanje u svetu.

Continue reading "TUĐIN"

Želite li da budete „Goethe-Gerila“?

nospam@example.com (Chefredakteurin) — Thu, 04 Nov 2010 09:09:00 +0100

Goethe-Institut Beograd pruža mogućnost mladim ljudima da i tokom 2011. godine učestvuju u planiranju i realizaciji projekata. To mogu da budu koncerti, filmovi, umetničke akcije, razgovori, predavanja itd. pod uslovom da dolaze iz Nemačke ili imaju veze sa Nemačkom. Tražimo mlade ljude između 20 i 25 godina, koji imaju vremena, interesovanja i znanje nemačkog jezika. To konkretno znači da ćete imati mogućnost učestvovanja u radionicama i osmišljavanja aktivnosti u vezi sa određenim težištima našeg rada. Vaši predlozi su dobrodošli, zajedno ćemo razmisliti o tome da li će i na koji način oni biti realizovani. Za organizaciju “gerilskih” akcija vi ste odgovorni, a tim Goethe-Instituta će vam pri tome pružati podršku.
Continue reading "Želite li da budete „Goethe-Gerila“?"

Beogradski vremeplov

nospam@example.com (Nikola Marković) — Mon, 25 Oct 2010 12:32:30 +0200

Beogradski vremeplov

Neophodno je vreme da bi se savladao prostor. Brzina svetlosti, udaljene galaksije. Ajnštajn. Između tačke A i tačke B ima toliko puno zagonetnih i neotkrivenih elemenata, makar te tačke spajala i prava linija. Nova slika, nov crtež, nova razmišljanja. Zakrivljenje prostora i otegnut protok vremena. Nove dimenzije. Sunčeva orbita, mlečni put. Tajne zabeleške Atlantide, krateri na mesecu, astrofizika.

Dobrodošli u beogradski vremeplov, piše jasno na vratima koja se lagano otvaraju. Malo ko, ume da pročita ovaj vidljivi natpis. Ulazi Ciga i razvlači harmoniku. Vrata se, zatvaraju. Maši melodiju i falšira sa glasom imitirajući tužnu ex-yu baladu. Novčići zveckaju u kapi. Uz reči o Božijoj pomoći - on nestaje. Vrata se, opet otvaraju, ulaze novi putnici. Malo mira i tišine pa zatim škripanje. Neko, teško diše. Nekome je, vruće. Otvorite prozor, pogušićemo se. Možete li mi, otkucati kartu? Još koliko stanica? Nije valjda, opet zakrčenje na Autokomandi?

Neverovatne priče o putovanju kroz vreme, o tome da ljudi najednom nestanu, a onda se u sledećem trenutku pojave na drugom kraju planete, potpuno nesvesni šta im se u tom trenutku dogodilo, krajnje su fascinantne isto koliko i lažne. Meditacija, astralna projekcija, dugo i sporo disanje, relaksacija. Joga i spiritualni gurui. Ljudi pronalaze razne načine ne bi li došli u kontakt sa zaboravljenim Ja, ne bi li usporili vreme i kroz svoj um putovali na neko drugo, spokojno mesto.

Sada je, tačno 7 i 15. Već petnaest minuta čekamo. Majstore, jel može srednja? Otvarajte vrata, hoćemo napolje. Iznad šoferovih vrata jasno piše da je izlazak dozvoljen samo na predviđenim stanicama. Pa šta tu ne razumete? Dok jedni kasne, drugi stižu ranije. Predviđeno vreme, za prelaženje rastojanja od tačke A do tačke B, može se svakog trenutka izmeniti pod sticajem nebrojenih okolnosti. Ipak, važi jedno pravilo, a to je, da pravila nema. Što se nekud krene ranije, veće su šanse da se tamo stigne kasnije i obrnuto. To nikako nije u skladu sa ljudskom logikom. Jer se ona, ovde uopšte i ne primenjuje. U takvom slučaju, najbolje je, osloniti se na sopstveni osećaj, za vreme za ručak.

Continue reading "Beogradski vremeplov"

Lepota praznine

nospam@example.com (GerilaMama) — Fri, 24 Sep 2010 19:42:26 +0200

Kad su pre nekoliko meseci osnovci u školi tik uz moju zgradu slavili poslednji dan nastave, satima su gruvali narodnjaci, oni što ih se moja generacija stidi. Iako je dan bio sunčan i blag, početkom popodneva više nisam mogla to da trpim, pa sam pozatvarala sve prozore. To nije donelo olakšanje jer je monotono intenzivno bubnjanje i dalje tupo odjekivalo i pouzrokovalo povremeno drhturenje stakala na prozorima. Događaj me je podsetio na dan koji sam doživela pre skoro trideset i pet godina u Kandiju na Cejlonu. U središtu tog prelepog cvetnog gradića nad jezercetom slavio se praznik u Hramu Budinog zuba i hodočasnici su imali retku priliku da se poklone relikviji – zubu Sidarte Probuđenog. Čitav grad vibrirao je u ritmu ritualnih bubnjeva a uzbudjenje je raslo pred taj retki trenutak susreta sa opipljivim delićem davno otišlog mudraca.
Danas se izgubila razlika između ravni svakodnevice i posebnih, izuzetnih doživljaja koji se dešavaju samo po nekad. Ponašanje i postupci obavljani pred rituale koji su nekad služili da usredsrede pažnju i pripreme čoveka na doživljaj koji bi trebalo da ga na neki način promeni, pažljivo su osmišljavani i izvođeni s potpunom usredsređenošću a njome su mogli da vladaju samo iskusni i adekvatno obrazovani članovi zajednice.

Continue reading "Lepota praznine"