Goethe-Guerillas (Entries tagged as putovanja)

God loves patterns

nospam@example.com (Miljana Kostić) — Wed, 05 Sep 2012 17:47:37 +0200

Die Guerillas können sich dem nur anschließen. Immer wieder sich und ihre Umgebung neu entdecken und erobern - dass sie das können, haben sie bereits mehrfach bewiesen.
Beim Regionalworkshop in Herceg Novi ging es vor allem um vergessene Orte und um verschiedene Möglichkeiten, auf sie aufmerksam zu machen und mit ihnen umzugehen.

Continue reading "God loves patterns "

Kamengrad na Drini

nospam@example.com (Ivana Panić) — Fri, 24 Aug 2012 19:08:06 +0200

„Sve su Drine ovog svijeta krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo.“

Ovo su reči našeg nobelovca Ive Andrića. Kod nas u narodu je poznatija jedna druga izreka: „Nemoj da ispravljaš krive Drine!“ Ali život je ili jedna velika krivina ili slagalica, koju možeš da složiš, popunjavajući praznine i dajući smisao. Jedan takav deo je svakako Kamengrad, koji se podiže i gradi na obalama naše krive Drine, prelepe i zelene.

Continue reading "Kamengrad na Drini"

Nepoznato mesto

nospam@example.com (GerilaMama) — Mon, 28 Nov 2011 20:05:33 +0100

U četvrtak, 1. decembra polazimo ka Jahorini na regionalni susret Goethe-Gerilaca. Pet meseci posle zajedničkog rada na Ohridu, Gerilci iz Beograda, Prištine, Sarajeva, Skoplja i Zagreba prave presek i svode razlike između onog što su zamišljali na terasi nad jezerom sa onim što su napravili realno u svojim gradovima i virtuelno u elektronskim susretima. Svaka grupa će, na sceni, isporučiti svojih petnaestak minuta slave. Ljudi će se dodirnuti pogledima, a gradovi će se pretresati na planini.

Continue reading "Nepoznato mesto"

Avangardna poezija kolektivnog uma

nospam@example.com (Stefan Malešević) — Tue, 23 Aug 2011 17:58:46 +0200

I

Ne samo deda da mi sedi na glavi
I da je pojede
Jer tako može sve da upropasti
I zabiberi
Ali kopriva će izlečiti bolesne od rđe
Samo uz pomoć CIF-a
Međutim žar nosi zadovoljenje
Koje drugima
Uništava religiozne zahteve
Godinama

II

Ameba kosi dušu mojoj glavi
Čudesno čučeći u praskozorju zatišja
Ovog svemira na Jumpiteru
A stvorenja nepregledne veličine
Poniru brzinom miksera
Mešajući moja očekivanja
Snove i nadanja
Sa strahom teško zaobilazeći
Nemoguće pogone
Vozova istine

22.08.2011

(Inter)kulturno javljanje, a i razglednica stiže

nospam@example.com (Nina Vurdelja) — Wed, 22 Dec 2010 19:32:18 +0100

Žurim sa izložbe World Press-a, probijam se kroz gomilu ljudi i djece na ulicama Groningena. Hroničnu potrebu za kafom zavaravam medenjacima sa ukusom cimeta.
Konstantujem kako su novogodišnji ukrasi po nekom nepisanom pravilu uvijek kič. Sinterklaas je stigao u grad, kraj je novembra i već tri mjeseca sam ovdje. Sinterklaas je Sveti Nikola, ili Deda Mraz ili oba u istom liku.
Čovjek sa biciklom, korpom na biciklu i djetetom u korpi kaže da ne mogu dalje. Stojim. Onda su prošli slonovi. Nekad , tako, imam osjećaj da stojim, a zapravo idem. To zato što svi voze bicikle ovdje.

Continue reading "(Inter)kulturno javljanje, a i razglednica stiže"

Beogradski vremeplov

nospam@example.com (Nikola Marković) — Mon, 25 Oct 2010 12:32:30 +0200

Beogradski vremeplov

Neophodno je vreme da bi se savladao prostor. Brzina svetlosti, udaljene galaksije. Ajnštajn. Između tačke A i tačke B ima toliko puno zagonetnih i neotkrivenih elemenata, makar te tačke spajala i prava linija. Nova slika, nov crtež, nova razmišljanja. Zakrivljenje prostora i otegnut protok vremena. Nove dimenzije. Sunčeva orbita, mlečni put. Tajne zabeleške Atlantide, krateri na mesecu, astrofizika.

Dobrodošli u beogradski vremeplov, piše jasno na vratima koja se lagano otvaraju. Malo ko, ume da pročita ovaj vidljivi natpis. Ulazi Ciga i razvlači harmoniku. Vrata se, zatvaraju. Maši melodiju i falšira sa glasom imitirajući tužnu ex-yu baladu. Novčići zveckaju u kapi. Uz reči o Božijoj pomoći - on nestaje. Vrata se, opet otvaraju, ulaze novi putnici. Malo mira i tišine pa zatim škripanje. Neko, teško diše. Nekome je, vruće. Otvorite prozor, pogušićemo se. Možete li mi, otkucati kartu? Još koliko stanica? Nije valjda, opet zakrčenje na Autokomandi?

Neverovatne priče o putovanju kroz vreme, o tome da ljudi najednom nestanu, a onda se u sledećem trenutku pojave na drugom kraju planete, potpuno nesvesni šta im se u tom trenutku dogodilo, krajnje su fascinantne isto koliko i lažne. Meditacija, astralna projekcija, dugo i sporo disanje, relaksacija. Joga i spiritualni gurui. Ljudi pronalaze razne načine ne bi li došli u kontakt sa zaboravljenim Ja, ne bi li usporili vreme i kroz svoj um putovali na neko drugo, spokojno mesto.

Sada je, tačno 7 i 15. Već petnaest minuta čekamo. Majstore, jel može srednja? Otvarajte vrata, hoćemo napolje. Iznad šoferovih vrata jasno piše da je izlazak dozvoljen samo na predviđenim stanicama. Pa šta tu ne razumete? Dok jedni kasne, drugi stižu ranije. Predviđeno vreme, za prelaženje rastojanja od tačke A do tačke B, može se svakog trenutka izmeniti pod sticajem nebrojenih okolnosti. Ipak, važi jedno pravilo, a to je, da pravila nema. Što se nekud krene ranije, veće su šanse da se tamo stigne kasnije i obrnuto. To nikako nije u skladu sa ljudskom logikom. Jer se ona, ovde uopšte i ne primenjuje. U takvom slučaju, najbolje je, osloniti se na sopstveni osećaj, za vreme za ručak.

Continue reading "Beogradski vremeplov"

Lepota praznine

nospam@example.com (GerilaMama) — Fri, 24 Sep 2010 19:42:26 +0200

Kad su pre nekoliko meseci osnovci u školi tik uz moju zgradu slavili poslednji dan nastave, satima su gruvali narodnjaci, oni što ih se moja generacija stidi. Iako je dan bio sunčan i blag, početkom popodneva više nisam mogla to da trpim, pa sam pozatvarala sve prozore. To nije donelo olakšanje jer je monotono intenzivno bubnjanje i dalje tupo odjekivalo i pouzrokovalo povremeno drhturenje stakala na prozorima. Događaj me je podsetio na dan koji sam doživela pre skoro trideset i pet godina u Kandiju na Cejlonu. U središtu tog prelepog cvetnog gradića nad jezercetom slavio se praznik u Hramu Budinog zuba i hodočasnici su imali retku priliku da se poklone relikviji – zubu Sidarte Probuđenog. Čitav grad vibrirao je u ritmu ritualnih bubnjeva a uzbudjenje je raslo pred taj retki trenutak susreta sa opipljivim delićem davno otišlog mudraca.
Danas se izgubila razlika između ravni svakodnevice i posebnih, izuzetnih doživljaja koji se dešavaju samo po nekad. Ponašanje i postupci obavljani pred rituale koji su nekad služili da usredsrede pažnju i pripreme čoveka na doživljaj koji bi trebalo da ga na neki način promeni, pažljivo su osmišljavani i izvođeni s potpunom usredsređenošću a njome su mogli da vladaju samo iskusni i adekvatno obrazovani članovi zajednice.

Continue reading "Lepota praznine"

Praktični saveti za zdrav život

nospam@example.com (Nikola Marković) — Tue, 22 Jun 2010 17:48:13 +0200

Bicycle two 1886

Između točka i čoveka postoji jedna neraskidiva višemilenijumska veza. Okrećući se točak je omogućio čoveku da živi lagodnije a sa civilizacijskim napretkom evoluirao je i točak, doduše shodno čovekovim potrebama.

Siguran sam da neki kao jedan od stadijuma evolucije točka zamišljaju ferrari sa trista konjskih snaga kako juri brzinom od 250 km na čas auto drumom. Drugima pak prija ideja da se kroz oči Nasinog robota na četiri točka provozaju površinom Meseca ili Marsa. Meni lično najviše godi jedna sasvim elegantna i pedantna evolucija točka, a to je pogađate već - bicikl. Staromodni, aluminijumski ili karbonski, sa ili bez amortizera, dokle god mu se vrte točkovi i rade kočnice rado ću okretati pedale.

Što se tiče bicikla sve je zapravo počelo u Nemačkoj. Prvi uspešno proizvedeni komercijalni bicikl izumeo je nemački baron Karl von Drais i nazvao ga Laufmaschine što na srpskom znači mašina za trčanje. Veruje se da je ovaj Draisov izum, inače kranje čudnog izgleda, bio zamena za konja. Davne 1816. godine usled prirodnih nepogoda uništena je većina useva a veliki broj konja izumro je od gladi. Prvi bicikl nazvan velocipede ili dandy horse (kicoški konj) bio je napravljen skroz od drveta i težio je čitavih 22kg.
Taj prototip poslužio je kao inspiracija francuzima Pjeru i Ernstu Mišou koji su izmislivši pedale i zupčanike postavili temelj biciklu kakvog mi danas poznajemo. Samo u Nemačkoj danas ima oko 60 miliona biciklista.
Continue reading "Praktični saveti za zdrav život"

Evropa bez granica

nospam@example.com (Nikola Marković) — Wed, 28 Apr 2010 16:58:00 +0200

Tito je rekao da su studenti u pravu. U to vreme, sem prava na kredite i nerad, ostala prava su se slabo koristila. Godine 1980. Tito je umro, a desetak godina kasnije započet je proces raspada Jugoslavije. Slobodan Milošević došao je na vlast 1989. iste godine kada je pao Berlinski zid a Evropa slavila pobedu demokratije nad socijalističkim režimom. Dve godine kasnije, tačnije 1. maja 1992. započet je rat u Hravatskoj. Za njime su ulsedile i sankcije Saveta bezbednosti UN a zatim i bombardovanje Srbije od strane NATO-a 1999. godine. U vreme rata i sankcija u Srbiji narod se zanimao „pink“ estradom i profitabilnom štednjom u bankama Jezde i Dafine. Ko je imao devize odvajao je i za putovanja. Glavne turističke destinacije bile su Mađarska i Grčka. Jeftina hrana nabavlja se u Segedinu a Grčka Paralija bila je prava kraljica letnjih destinacija. Miris grčkog girosa iz banjalučkih ćevabdžinica mamio bi svakog leta mnogobrojne srpske turiste. Žive i bučne diskoteke uz zvuke srpske turbo folk muzike pružale bi bezgraničnu zabavu. Tako se Paralija našla na posebnom mestu u brošurama svih domaćih turističkih agencija i postala najposećenije srpsko letovalište u Grčkoj.
Continue reading "Evropa bez granica"