Simon Marić
Teško je opisati bilo koga, a naročito sebe, u par rečenica. Ali eto, život mnogih ljudi se na kraju zaista i svede na samo jednu rečenicu ili reč. Od nekih ne ostane čak ni slovo. Međutim, tako je samo na površini, jer nas ne određuju ni reči, ni slova (uostalom, ni naše ime nije naše jer nam je dato) već dela. Dela su one prave reči i, istovremeno, beskrajni tomovi u kojima je zapisano sve o nekom čoveku, ujedno i stvaraocu. Na taj način izjednačavaju se piramide i (naizgled) jednostavan crtež nekog deteta. Kada se kaže „Pikaso“, prvo na šta se obično pomisli je „slikar“. To nije samo reč, već reč, koja prevazilazi svoje fonetske i semantičke granice. Šta je onda moja reč? Zanima me bezbroj stvari, završio sam engleski jezik i književnost, volim muziku, strane jezike i sve vidove umetnosti uopšte, ali pre svega mislim da je moja reč – pisanje. A da li sam u pravu, videćemo.
Moj blog će se baviti običnim stvarima na neobičan način i neobičnim stvarima na običan način. Sve dolazi u obzir, od neba u sumrak, preko starih časovnika do nepoznatih i malo poznatih delova grada do filozofskih razmišljanja o životu, umetnosti, zvezdama i bureku sa mesom.
Komentari