Aleksandra Stošić
Ja sam muškarac, žena, dete i starac. Životinja. Ja sam zemlja, vazduh, voda i vatra.
A ko to nije?
Mislim i osećam. Neodvojivo.
Ja sam čovek i umetnik. Crtač, slikar, vajar, zanatlija, kostimograf, krojač u pokušaju, baštovan, kuvar, zimi ložač, pisac, igrač, loš pevač, putnik, fotograf, glumac, režiser, gledalac i slušalac.
Umetnost je svuda. Ona je potreba. Ona izbija iz svega i proganja. Ona ne da mira. Ona je plemenita i surova, jednostavna i komplikovana, čini da zanemiš i da ne prestaneš da govoriš...
Kad bih samo mogla da to osećanje prenesem svima...
Na mom blogu zapisujem razmišljanja koja prožimaju moju svakodnevnicu. To se može odnositi na knjigu koju trenutno čitam, na film koji sam odgledala, izložbu koju sam videla, utisak koji je na mene ostavila neka vest, razmišljanje o odnosu prirode i čoveka i njegovim korenima i identitetu, a kroz sve to lako se provlači i moj život domaćice i sve što on sa sobom nosi - od razgovora sa mojom mačkom koja me prati u svim kućnim poslovima do gajenja cveća u bašti.
Komentari