Robovi u drevnom Egiptu ili u starom Rimu nisu koristili gradski prevoz kada su išli da obavljaju svoj robovski posao. Naše demokratsko društvo je omogućilo svojim podanicima taj luksuz, kao i mnoge druge povlastice. To znači da smo u odnosu na robove robovlasničkog društva, mi, robovi demokratskog uređenja u izuzetno boljem položaju. Onda robovi nisu imali mogućnosti izbora kao danas. Mi ipak možemo da odaberemo da li ćemo graditi piramidu ili ćemo se boriti u areni. Možemo i da odaberemo hoćemo li se boriti sa životinjom ili čovekom. Možemo i da biramo šta ćemo obući, naravno u ograničenom budžetu. Da ne pominjem veliki izbor namirnica koje su nam na raspolaganju. Imamo i svoje televizore koji nam govore šta da radimo, kako da se obučemo i kog robovlasnika da odaberemo. Mediji su bolji od bilo kakvih nasilnih i primitivnih sredstava u vaspitavanju i usmeravanju robova. Vrlo su ubedljivi u korišćenju svog mnogojezičnog biča, koji udarajući po uhu jednog roba više izgleda kao milovanje.
Šta jedan rob još poželeti može? Ne treba se buniti. Ako nam nešto i nije po volji, svakako treba ćutati i trpeti da nam ne bi oduzeli sva blaga koja plemeniti robovlasnici rasipaju po nama. Valjda niko ne želi da navuče na sebe njihov gnev.
Saturday, May 21. 2011
Gnev bogova
Monday, May 16. 2011
Priroda umetnosti
Sunday, April 24. 2011
Ljubav nije slepa
Nemoj da šalješ virtuelne poljupce. Slike često lažu, a duh koji se ispoljava u statusima nije dovoljan bez tela, telo koje se pak pre svega ispoljava kroz harizmu i isijavanje duha opet, kažem, nećeš videti na slikama. Na slikama ćeš videti u najboljem slučaju uspele momente i nagoveštaje. Projekcije. I to što ti radiš je projekcija. „Jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da.“ Ovi u svakodnevici često parodirani stihovi naše lektire danas su primenljiviji nego ikad ranije. Sajber persona je najlepši nagoveštaj, ekstrakt našeg duha, tela i svega što posedujemo predočen u sopstvenom aranžmanu, i kao takav best of naših stanja, sajber persona daje, uz to, široko polje za tuđa učitavanja, bez suočavanja. Ne šalji virtuelne poljupce. Zauzdaj svoju usamljenost.
Kad se ugledate na trgu radi prvog sastanka u jednom neprijatnom trenutku anuliraćeš sve svoje slatke maštarije. U tom famoznom prvom utisku koji traje do deset sekundi videćeš da taj osmeh i to lice imaju nešto drugo u sebi, da glas ne štima uz tvoja očekivanja, da takvo držanje tela ti nije privlačno, da one oštroumnosti nema ni u tragovima, ili je ima, ali prelazi u nešto što je neprivlačno. Ali možda neće biti tako. Možda je prvi utisak super i pali zeleno svetlo za nastavak vožnje. Ne ljubi se na prvom sastanku. Lako je predati se. Lako je prepustiti se. Ali kada prerano nastupi erotika, povlači se nužno etika. A za taj „sunovrat“ je dovoljna samo mala estetika. Ljubiš usne, a da li ljubiš i osobu? Pusti osobu preko puta da pređe na tvoju stranu rečima i pogledima. Pusti malo vreme da vas veže slučajnim događajima i neizgovorenim željama. Ne ljubi se na prvom sastanku. Lako je žudeti za lepim likom. Sačekaj dva-tri, četiri! dejta pa vidi da li i dalje žudiš sada, kada je taj lik življi i jasniji, kada iza lika stane i karakter. Zašto da pričamo, kad se tako lepo ljubimo? Sve je u redu. Ali ipak imaj svest na čemu se zasniva privlačnost koju osećaš, i koji su njeni dometi.
Ljudi spaljuju zajedničke slike kad ljubav prestane. Sa dubokim razočarenjem pričaju o nekome sa kim su mislili da će provesti ceo život. A ti posle prvog dejta dozvoljavaš sebi da zamišljaš zajedničku sreću, ili čak posle ponoćnog četa.. Zato ne šalji virtuelne poljupce. Glupo je. Zauzdaj svoju nežnu usamljenost.
Imaj svest na čemu se zasniva privlačnost koju osećaš. I ne krivi ljubav za svoj neuspeh. Ljubav nije slepa, već žudnja. Žudnja je slepa. A ljubav, ljubav sve vidi.
Kad se ugledate na trgu radi prvog sastanka u jednom neprijatnom trenutku anuliraćeš sve svoje slatke maštarije. U tom famoznom prvom utisku koji traje do deset sekundi videćeš da taj osmeh i to lice imaju nešto drugo u sebi, da glas ne štima uz tvoja očekivanja, da takvo držanje tela ti nije privlačno, da one oštroumnosti nema ni u tragovima, ili je ima, ali prelazi u nešto što je neprivlačno. Ali možda neće biti tako. Možda je prvi utisak super i pali zeleno svetlo za nastavak vožnje. Ne ljubi se na prvom sastanku. Lako je predati se. Lako je prepustiti se. Ali kada prerano nastupi erotika, povlači se nužno etika. A za taj „sunovrat“ je dovoljna samo mala estetika. Ljubiš usne, a da li ljubiš i osobu? Pusti osobu preko puta da pređe na tvoju stranu rečima i pogledima. Pusti malo vreme da vas veže slučajnim događajima i neizgovorenim željama. Ne ljubi se na prvom sastanku. Lako je žudeti za lepim likom. Sačekaj dva-tri, četiri! dejta pa vidi da li i dalje žudiš sada, kada je taj lik življi i jasniji, kada iza lika stane i karakter. Zašto da pričamo, kad se tako lepo ljubimo? Sve je u redu. Ali ipak imaj svest na čemu se zasniva privlačnost koju osećaš, i koji su njeni dometi.
Ljudi spaljuju zajedničke slike kad ljubav prestane. Sa dubokim razočarenjem pričaju o nekome sa kim su mislili da će provesti ceo život. A ti posle prvog dejta dozvoljavaš sebi da zamišljaš zajedničku sreću, ili čak posle ponoćnog četa.. Zato ne šalji virtuelne poljupce. Glupo je. Zauzdaj svoju nežnu usamljenost.
Imaj svest na čemu se zasniva privlačnost koju osećaš. I ne krivi ljubav za svoj neuspeh. Ljubav nije slepa, već žudnja. Žudnja je slepa. A ljubav, ljubav sve vidi.
Monday, March 14. 2011
UPAD REALNOG NA LAJPCIŠKI SAJAM KNJIGA
(Povodom projekta Lebendige Bibliothek, koji će se održati 18. i 19. marta na Sajmu knjiga u Lajpicgu)
Danas svakako postoji jedan veliki deo naše realnosti koji ne pripada onome što u uobičajenom smislu smatramo realnim. Između ostalog, tu pripada jedna pozornica medija, filmova, slika, informacija, kompjuterskih animacija, muzičke scene i knjiga, koji na svoj način i svojom simbolikom čine nešto Drugo u našoj realnosti. I ipak su njen deo. Oni isto tako imaju svoju realnost koju sami produkuju. Oni su, kao što bi rekao Bodrijar, jedna simulacija. Imaju svoju realnost, svoju istinu, koja ne mora korespondirati ni zavisiti od našeg realnog sveta. Oni isto tako mogu biti angažovani ili manipulisati (namećući nam izbore), širiti ili činiti užim naš realni svet. Oni nas mogu, tako reći, obuzeti, preuzeti iz naše realnosti u njihovu, iako ona, u uobičajenom smislu, uopšte nije ono realno. Ali, političke teme nisu nešto o čemu bih ovde raspravljao.
Svet knjiga je nekako poslednje sa gornje liste što bi neko osudio ukoliko bi se borio protiv današnje vladavine simulacije – knjige imaju u sebi neku draž, staru, romantičnu. One su nekako zastarele, ne pripadaju našem vremenu; ako je problem našeg vremena simulacija, knjige su tu slučajno, kao neki priključak, jer one nikako nisu suštinski nosilac vrednosti našeg vremena, kao što to na primer filmovi i kompujterska animacija jesu. Sem toga ima jedna druga stvar sa knjigama, to je što s njima povezujemo nešto intimno idealno, predstavljanje misaonog toka. Ta intimnost, koju kod knjiga često nalazimo, svakako je nešto što im daje realnu draž (Zvali mi to, poput Deride, fatalni nadmestak ili ne).
Continue reading "UPAD REALNOG NA LAJPCIŠKI SAJAM KNJIGA" »
Komentari