Unutrašnje osvetljenje

Sećate se one situacije kad ste imali dvanaest godina, pa se gledate u ogledalo i očajavate jer vam je nos prevelik, oči previše sitne, noge krive, a šake k’o lopate i mislite da za vas nema nade u životu? I onda nekako naterate sebe da ipak odete u školu i tako, dan po dan, pobedite na takmičenju iz matematike ili objavite priču ili vam pošalje simpatičnu porukicu baš onaj što ga već mesecima gledate ispod oka i uzdišete u sebi. I malo po malo dođete do zaključka da imate preča posla od bedačenja, da vam se upalila neka lampica u glavi i da vas ruke, noge, nos i oči sasvim dobro služe kako za postignuća, tako i za zabavu, a da – kad bolje pogledate i ne izgledaju baš tako loše.
Ogroman trud se ulaže u menjanje oblika intervencijama na samoj formi, a retko se setimo da se promenom stavova, načina mišljenja, prirode osećanja, menja i telo. Za početak, samopouzdanje ima funkciju unutrašnje rasvete koja sjaji i u obliku i u njegovoj okolini i menja i opažanje i smisao. To je postupak koji bismo mogli da primenimo u započinjanju revitalizacije zapuštenih mesta. Ako oni koji tu obitavaju preciziraju svoje potrebe i postanu svesni sopstvene moći da pokrenu njihovo zadovoljavanje, mesto počinje da svetli iz središta.
Savamali, kao i bilo kom zapuštenom kvartu u bilo kom gradu, potrebne su investicije, rekonstrukcija, rešavanje pitanja zagađenja, rad na očuvanju materijalnog i kulturnog nasleđa... Sve to je dugoročan proces koji traži mnogo ulaganja. Ali, ako pomognemo građanima tog kvarta da osete kako imaju snagu da traže nove načine organizacije funkcionisanja, da traže i dobiju pomoć ili sami sebi urede zajedničke prostore za uživanje, život će im trenutno postati prijatniji. To je ono što možemo da uradimo samo sopstvenim snagama i to odmah. Takvo unutrašnje osvetljenje videće se i izvan jednog mesta.