Nažalost, stigao sam da pogledam samo tri filma, a predstavljanje ću početi od onog koji mi se najmanje svideo. Ne brinite, druga dva su bila odlična, da ne pomislite da imam previsoke standarde ili mazohističku potrebu da gledam samo filmove koji mi se ne dopadaju.
Cepelin! se bavi velikom nemačkom katastrofom iz 1937. - paljenjem i rušenjem cepelina Hindenburg usled korišćenja vodonika umesto helijuma za letenje. Ova nesreća baca senku preko tri generacije Nemaca i njihovih porodica. Radnja prati unuka čoveka poginulog na Hindenbergu, koji pokušava da otkrije istinu o sudbini svog dede. Prebacivanje između vremenskih perioda i uvođenje likova u različitim dobima je uspešno izvedeno. Film se lako prati i ne zbunjuje gledaoca, što je retkost za ovakav tip. To je postignuto ponavljanjem scena, dobrom montažom i kreativnom (čak možda i ''prekreativnom'', odnosno prenaglašenom) upotrebom filtera za različite periode. I to je, otprilike, sve što je uspešno u ovom filmu.
Arhivski, dokumentarni snimci građenja, poletanja i rušenja cepelina su zanimljivi i impozantni, ali se ne mogu voditi kao uspeh ovog režisera (osim ako je uspešno lažirao neke od snimaka).
Najstariji period (o dedi koji je poginuo na Hindenbergu) je isklišeiziran, dosadan (sa najviše ponovljenih scena) i patetičan. Melodramatična muzika prati scene rastajanja i sastajanja, plačnih i čežnjivih pogleda, ljubavi i preljube. Gluma nije loša, nije ni nešto posebno dobra, ali uz ovakav scenario i režijsku postavku teško da bi bilo bolje i uz neki bolji kasting. Vizuelno, odabir glumaca je na mestu skroz. Ako zaboravimo da deda (tada mlad čovek) napušta ženu zbog cepelina, imamo običan, ljigavi crno-beli ljubavni trougao sa sve violinama u pozadini.
Srednji period (dečaštvo glavnog lika) prikazuje nasumične isečke iz video-dnevnika koji je, navodno, vodio otac glavnog lika. Ove sekvence karakteriše slobodna montaža, izražena upotreba filtera koji snimku daju ''80s indie'', amaterski 8mm izgled (danas uz neizbežne asocijacije na moderne hipstere i preset modove popularnih plaginova za After Effects). Glavna zamerka ovom razdoblju je nedoslednost. Naime, posle sveg truda da se postigne ''autentičnost'' snimka, neke scene su snimane iz trećeg lica, iako su na putu samo otac i sin. Ako je ideja bila da se efektima i načinom snimanja (drmanje kamere, namerno aljkava montaža, izgubljeni kvadrati) samo dočara atmosfera, onda je trebalo izbeći kadrove snimane iz očeve ruke. Ovako nije postignuta ni uverljivost ni profesionalnost.
Treći period (sadašnjost, glavni lik je odrastao) prikazuje glavnog lika u potrazi za istinom o svom ocu i dedi. On nalazi bakinog ljubavnika, koji mu posle puno ubedjivanja i ucenjivanja otkriva istinu. Veći deo filma su zapravo njegovi flešbekovi. Ovo je jedini iole zanimljiv deo filma (pored dokumentarnih snimaka) ali je, nažalost, začuđujuće kratak. Kao da je scenaristi ponestalo ideja, što se da primetiti i na samom kraju kada pokušava da začini priču senzacionalnim obrtom koji nam otkriva da je deda namerno spalio cepelin da bi Amerikanci (videvši nesreću), isporučili Nemcima prethodno uskraćeni helijum. Do ovog trenutka film verno prati istoriju, baveći se izmišljotinama samo na planu međuljudskih odnosa. Taj preokret je pokušaj da se od jedne dosadne ljubavne priče napravi spektakl sa krimi momentima (unukovo detektivsko istraživanje). Naravno, to ne uspeva da spase ovaj film već samo stavlja tačku na promašaj.
Iz sale izlazim sa dve misli - ''Što nije trajao 45 minuta bio bi podnošljiviji'' i ''Ma jeeste, a nakon što je deda iz patriotskog altruizma spalio cepelin, zavio je čokoladu u foliju...''
Zeppelin!/Cepelin 2005
režija: Gordian Maugg
scenario: Gordian Maugg, Alexander Häuser
IMDB ocena: 6/10
moja ocena: 5/10
. Hoffe ihr konntet viele Leute erreichen.