Malo ko od naših sugrađana prođe kroz mali prolaz u Karađorđevoj ulici kod broja 17, a da se ne zapita zašto jedna mala firma ima rešetku na otvoru u njihovom dvorištu.
Takvih je puno u toj ulici, ali ovaj je baš „na izvol’te“. Ostale od prolaznika dele zgrade ili vrata dvorišta ili - pomahnitali kučići.
Ovaj je poseban jer se baš odomaćio. Tu u tom dvoštu smenilo se puno generacija kučića, mačića, firmi, studenata FPU ili FLU, pijanica, zalutalih stranaca, grafita. Odavno se zna da su ,,male stepenice“ koje su vodile odatle navise ka Kosančićevom Vencu (o kome ću pisati neki drugi put), izvajali studenti likovne akademije da bi sebi obezbedili svoju ličnu prečicu od Savskog keja do faksa koji je gore na brdu. Tu je i naša, moram joj dati omaž na ovaj način, slikarka Olga Olja Ivanjicki imala svoj atelje, skromnu drvenu baraku išaranu grafitom s njenim likom. Za sobom je ostavila veliko likovno nasledstvo, ali i čopor mačaka, koje sad lutaju po komšiluku. Hrani ih jedan čika kod Brankovog mosta nedaleko odatle.
Monday, April 26. 2010
Bunar Tajni u Krađorđevoj ulici
Ispod njenog ateljea, na padini, nalazi se par otvora koji, jedni kažu, liče na dimnjake, drugi kažu - na bunare. Kao da ih je neko s neba bacio i oni su se zakopali tu, na tom zelenom brdu. To su ventilacioni otvori za lagume iz različitih perioda naše burne istorije. Prečnika i do metar i po, od kojih je najveći dubok 28 metara. Ove kamene dvorane, koje je austrougarska vojska napravila u 18. veku, povezane su lučnim prolazima i imaju metalna pojačanja na zidovima. Najveća čak ima i tekuću vodu. Nekad su bile prepune nemačkih šlemova i municije.
Sama reč lagum budi onaj dečji nestašluk kod nas, jer smo u njima voleli da se igramo i skrivamo, a dešavalo se, boga mi, i da se preplašimo. Barem mi, s one druge strane reke. Lagumi sa beogradske strane Save, nalaze se duž čitave neparne strane Karađorđeve ulice. Jedan od tih laguma pripadao je porodici Miloša Obrenovića. Od brojnih laguma kojima je ova ulica krajem devetnaestog veka bila isprepletana, ostalo je samo 13. Oni svedoče o bogatim danima Savamale, vremenu pre 1914. godine, kada je ona predstavljala glavnu luku u kojoj se trgovalo svim i svačim, ali najviše vinom. Lagumi su građeni zbog nedostatka magaza za skladištenje robe, jer se grad širio i trebalo je tolike ljude prehraniti. U mnogim od ovih podzemnih magacina čuvala se roba, ali ih je, ipak, najviše služilo kao vinski podrumi.
Hik!
Vino traži posebne uslove za čuvanje, pa se zato tačno znalo kolika mora da bude širina, visina, koliko stepenika mora da se prođe da bi se ušlo u lagum...
Hik!
Ljudi su u "prisustvu" vina šaputali - sve je moralo da bude tiho, kako bi vino u miru sazrevalo. Ovi pregradni zidovi služe da se održi stabilna temperatura od 11 do 12 stepeni i kako se unutrašnji vazduh ne bi mešao sa spoljašnjim. Oni dele prostorije najvećeg sačuvanog laguma, kvadrature oko 700 metara. Na jednom od njih se nalazi grb kneza Mihaila s kraja XIX veka. U jednom od njih još stoji stara peć za pečenje hleba iz 19. veka, kao i delovi dizalice koja je služila za podizanje robe do gornjih prostorija. Arhivska dokumenta govore da je čuvena porodica Krsmanović, koja je trgovala u vreme Obrenovića i ostavila mnoge zadužbine, izvozila suvu šljivu za Ameriku upravo iz tih podruma. Godine 1894. i 1895. kada je obolelo francusko vinogorje, vino iz ovih podruma nošeno je u Francusku. Hhhhhhik.
U poslednjih desetak godina sprovođena su razna istraživanja i turistička vođenja po lagumima, ali je ubrzo sve obustavljeno iz nepoznatih razloga. Objavljena je i knjiga „Beograd ispod Beograda“, od strane naša dva arheologa, ali je i ona veoma brzo rasprodata. Odatle i sa još nekih izvora potiče sav ovaj materijal, barem od onoga što je istraženo, jer je ostatak nepoznat i ponovo zapečaćen betonom. Tamo na površini, oni će i dalje da vode knjigovodstvene poslove. A mi ćemo i dalje da se spuštamo dole da radimo svoje mozaike, grafiku, crtanje, dok uživamo u čarima nekadašnjih podruma vina.Hiiik. april 2010. micikitis
Слике старог Београда 1850-1960 | Photos of old Belgrade 1850-1960
www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398
Beograd ispod Beograda
www.beo-books.de/deutsch/books/sluzlist/ispodbgd.htm
. Hoffe ihr konntet viele Leute erreichen.
za koji dan stize novi tajni beogradski shtek;-)