Zidovi pored puta

Otkrivao mi se jedan deo nje na tromeđi železničkog, rečnog i drumskog puta, po parkovima i ulicama, preostalim zanatskim radnjama, u razgovoru sa savamalskim herojima, na spomenicima i u kafanama. A svakom kraju najviše života mogu dati jedino kafane i pijace. Kafane obavijene gustim dimom cigareta i mirisom pića, krojile su nečije sudbine i vodile polemike o najrazličitijim životnim dešavanjima u trgovini, politici i kulturnom životu. Jedna od tih kafana „Zlatna moruna“ je bilo mesto na koje je često svraćao i Gavrilo Princip, koji je živeo nedaleko odatle u Lominoj ulici, i u toj kafani planirao atentat na austro- ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Danas su na toj zgradi ispisna bela slova na crvenoj podlozi nekakve radnje, koja su samo poziv u pomoć, da hladan kamen prestane biti samo kamen, da naša briga o zaostavštini, koju su nam ostavili naši preci, počne da se ispisuje drugačijim slovima.
Da, ti zidovi kuća i zgrada opominju i podsećaju, da ne bude zaboravljeno. Kao što jedan zid kuće u ulici Kraljevića Marka koji sa svojim olimpijskim krugovima i godinom ’92, pokazuje da je taj period bio obojena različitim željama i nadanjima, drugačijim od onih koja su meni ostala u sećanju. Kad god vidim taj crtež, uvek mi iznova izmami uzdah i pitanje: kako li bi Beograd danas izgledao da smo bili domaćini Olimpijade?
Zato sledeći put idite u šetnju Savamalom širom otvorenih očiju. Verovatno će iskrsnuti neka nova pitanja, zapažanja i priče. Takva je Savamala, neiscrpna riznica u traženju novih odgovora.